Danas je veliki praznik, crveno je slovo! Jedna stvar je strogo zabranjena, a veruje se da čim ustanete treba da...
Sveti Stefan, Foto: Printscreen/SPC

narodna verovanja

Danas je veliki praznik, crveno je slovo! Jedna stvar je strogo zabranjena, a veruje se da čim ustanete treba da...

Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada

Objavljeno:

Sveti Stefan uvek se slavi 9. januara, a obeležen je kao crveno slovo u kalendaru. Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Svetom Stefanu.

Najvažniji posao na dan praznika je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili pak privredne zgrade.

Veruje se da božićna slama ima plodotvornu moć i da štiti od grada.

Ikone u crkvi
Ikone u crkvifoto: Kurir / Marina Lopičić

U šumadijskim selima na Svetog Stefana domaćin sa sekirom odlazi u voćnjak da, kako se kaže, poseče nerodna stabla. Uzmahne sekirom, a neko ko je s njim ga odvrati od seče, govoreći mu da ne seče, jer će ove godine da rodi, pa stavi rukovet božićne slame u raklje stabla.

I tako, od voćke do voćke, dok ne zakite slamom, radi pospešivanja rodnosti, sva stabla koja su prethodne godine omanula u rodu.

U Vojvodini se božićna slama čisti odmah posle ponoći na Stefanjdan. Slamu prema narodnom običaju skupljaju žene koje treba da budu tihe i da ćute da se ne čuje kako odlazi Božić. Metla kojom je slama počišćena ne koristi se tokom godine već se čuva zbog zdravlja.

Žena pali sveću
Žena pali svećufoto: Tamara Trajković

Slavski kolač mesi se dan pre slave i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom... Iznosi se na sto obogaćen sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama, a zatim posvećuje i seče ili lomi.

Za Stefandan se šaljivo kažu da je slave škrtice jer siti gosti posle Božićnog slavlja teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Mladić celiva ikonu
Mladić celiva ikonufoto: Tamara Trajković

Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je više od 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a 15. avgusta se slavi Prenos moštiju Svetog Stefana ili letnji Sveti Stefan, ponegde poznat i kao Stevan Vetroviti.

Sveti Stefan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata i na bazi kovanica.

Bonus video:

02:08

ČOVEK LJUBAV! 12 godina od upokojenja patrijarha Pavla, poslušajte kako je govorio ŽIVI SVETAC

(Espreso/BlicŽena/Marija Brčić/Prenela: N.J)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.